недеља, 3. новембар 2013.

Хуманизм и ренесанса

           ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА

Хуманизам је интелектуални покрет који је настао у 15. веку. Припадници хуманизма су проучавали дела античких писаца. Хуманизам у средиште свог интересoвања ставља човека. Реч humanus потиче из латинског језика и значи људски,човечан.

Ренесанса је појам који означава културни препород и уметничку обнову најпре у Италији,а затим и широм Европе. Ренесанса је зачета у Италији у 14. веку ,а  у 15. и 16. веку широм Европе.
Доба ренесансе почиње средином 14. века са песником Франческом Петрарком,а окончава се 1616. године смрћу  Вилијама Шекспира и Мигела де Сервантеса, двојице најславнијих писаца тог раздобља.

Током 14. и 15. века и Италији долазило је до значајних промена у културном животу. Богати учени људи из Фиренце су се побунили против суморне културе средњовековне готике. Строга верска правила у култури, у књижевном и уметничком изразу,која су славила испосништво, жртвовање и суздржавање у свему, називана су готским.

Грађанска класа развила је нови укус, супротан томе. Главне вредности су постале животна радост и радозналост,а идеали лепоте- људско тело и сама природа. Културу старог Рима учени људи су сматрали много ближом својим потребама. 

Хуманизам је означио повратак језицима античког доба-старогрчком и латинском језику. Припадници хуманизма су јако инсистирали на учењу језика, јер је он разликовао човека од животиње.

Данте Алигијери(1265-1321) је написао дело "Божанска комедија".


Данте Алигијери

Данте Алигијери

Данте Алигијери
Франческо Петрарка(1304-1374) се сматра оцем хуманизма у Европи. Писао је љубавне песме у форми сонета. Написао је збирку песама "Канцонијер".


Франческо Петрарка

Франческо Петрарка

Франческо Петрарка
Ђовани Бокачо (1313-1375) постао је славан по причама из свакодневног живота "Декамерон". Реч декамерон у преводу значи десет дана.


Ђовани Бокачо

Ђовани Бокачо
Енглески мислилац Томас Мор (1477-1535) је покушао да у свом делу "Утопија" осмисли идеалан облик државне управе.


Томас Мор 

Томас Мор 
Николо Макијавели(1469-1527) је био један од најутицајнијих политичких мислилаца свих времена. Био је фирентинскиписац и историчар. Био је творац модерне теорије владавине у којој циљ оправдава средство. Његов наук је временом попримио веома негативно значење. Његово дело "Владалац" је замишљено као упутство принцу за успешну владавину.


Николо Макијавели

Николо Макијавели
Француски сатиричар Франсоа Рабле написао је дело "Гаргантуа и Пантагруел".


Франсоа Рабле

Франсоа Рабле
Вилијам Шекспир (1564-1616) био је енглески песник и драмски писац, највећи аутор свих времена. У своје време био је популаран и поштован писац.     Његови сачувани радови садрже 38 позоришних драма,154
сонета и нешто песама. Године 1585. Вилијам Шекспир је започео каријеру као глумац, писац, а затим је постао сувласник позоришне трупе. На почетку каријере је писао комедије,које је усавршио до краја 16. века. Потом је писао трагедије. Најпознатије дело му је "Ромео и Јулија",а друга позната дела су: "Магбет"," Хамлет"," Краљ Лир","Отело", "Млетачки трговац". Умро је 23. априла 1616. године на дан свог рођења. Истога дана у Шпанији умро је славни писац Мигел де Сервантес. Тог датума се обележава Светски дан књиге,а такође се узима и за крај доба ренесансе.


Вилијам Шекспир

Вилијам Шекспир

Вилијам Шекспир
Мигел де Сервантес(1547-1616) уз Вилијама Шекспира био је највећи писац касне ренесансе. Творац је првог модерног романа "Дон Кихота".Његово дело се сматра врхунцем шпанске и светске књижевности, а шпански језик се често назива језиком Сервантеса. То дело је написао као сатиру на средњовековне романе о неустрашивим витешким подвизима и као критику друштвених околности свога доба. 


Мигел де Сервантес

Мигел де Сервантес

Мигел де Сервантес
Ренесанса је била најупечатљивија у сликарству. Ренесансни сликари почели су да сликају реалност,оно што виде,укључујући пејзаже и портрете. Јавља се перспектива која сликама даје дубину.

Леонардо да Винчи(1452-1519) је један од најзначајнијих сликара ренесансе. Насликао је чувену слику Мона Лиза која се данас налази у Паризу у музеју Лувр. Познате слике су му још и Тајна вечера и Света Ана. Поставио је основе великим техничким изумима који ће бити изведени тек неколико векова касније као хеликоптер. Текстове и анализе писао је ситним словима унатраг, да би избегао да се неко други окористи његовим знањем,изумима и запажањима. Радио је у Милану,Фиренци и Риму. Његови спонзори су били Лоренцо Медичи и краљ Францоа I. Пред крај живота прешао је на двор француског краља Фрасоа I.


ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ


ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ



МОНАЛИЗА ЈЕ НАЈПОЗНАТИЈА СЛИКА ЛЕОНАРДА ДА ВИНЧИЈА. ТО ЈЕ ПОРТРЕТ МОНА ЛИЗЕ ЂАКОНДО, ЖЕНЕ ТРГОВЦА ФРАНЧЕСКА ЂАКОНДА. ОВАЈ ПОРТРЕТ ЈЕ РАДИО 4 ГОДИНЕ И НИЈЕ УСПЕО ДА ГА ЗАВРШИ. ИАКО НИЈЕ ЗАВРШЕНА СЛИКА МОНА ЛИЗЕ ЈЕ ИЗВАНРЕДНО ДЕЛО. МОНА ЛИЗА ИЗГЛЕДА ВИШЕ БОЖАНСКИ НЕГО ЉУДСКИ ЗБОГ ЊЕНОГ ИЗУЗЕТНО ПРИЈАТНОГ ОСМЕХА.

Тицијан Вечели(1477-1576) је насликао Успеће Богородице.


Тицијан Вечели
Сандро Ботичели(1455-1510) је насликао Рађање Венере.


РАЂАЊЕ ВЕНЕРЕ
{{{опис_слике}}}
САНДРО БОТИЧЕЛИ
Рафаело Санти(1483-1520) је насликао Мадона у зеленом, Венчање Девице Марије, Атинска школа.


РАФАЕЛО САНТИ
Датотека:Raffael 058.jpg
АТИНСКА ШКОЛА
Албрехт Дирер(1471-1528) је насликао Аутопортрет и радио је бакрорезе.


АЛБРЕХТ ДИРЕР-АУТОПОРТРЕТ
Микеланђело Буонароти(1475-1564) је био сликар и вајар. Извајао је скулптуру Давид, Мојсије,Римска Богородица(Пиета). Осликао је таваницу Сикстинске капеле у Риму. На таваници Сикстинске капеле је насликана фреска Стварање човека.


МИКЕЛАНЂЕЛО БУОНАРОТИ

СТВАРАЊЕ ЧОВЕКА
Хијероним  Бош(1450-1516) је насликао дела: Кола са сеном,Рајски врт,Лађа са лудацима, Седам смртних грехова,Ношење крста,Вађење камена лудости,Страшни суд, Врт уживања,Искушење св. Антонија.


ХИЈЕРОНИМ БОШ
Датотека:Hieronymus Bosch - The Garden of Earthly Delights - The Earthly Paradise (Garden of Eden).jpg
РАЈСКИ ВРТ